Loading...

Najnovije

dron-image

Do 2023. godine sve parcele biće evidentirane

Pooštrena kontrola:

SREDA, 17. JUL 2019

 

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija. Poljoprivrednici neće više moći da dobijaju novac za zemljište na kome nemaju zasađene kulture.

­

 

Država poljoprivrednicima odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture. Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja. Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.

 

dron

 

­

 

Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekta, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju. Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Poljoprivrednici očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

IZVOR:  https://www.agromedia.rs

Protivgradne mreže – velika investicija, izvesnija proizvodnja

 

Mnogi voćari iz okoline Zrenjanina ove sezone kupcima neće moći da ponude lepo i kvalitetno voće, jer im je led ili u potpunosti uništio plodove na granama ili su oni toliko oštećeni da će moći da se koriste samo za preradu. To znači da na zaradu ne mogu da računaju, a biće dobro ako barem budu uspeli da “izvuku” novac koji su uložili u ovogodišnju proizvodnju.

 

 

jabuka

 

Jedan od najefikasnijih načina da se voće zaštiti od grada su protivgradne mreže. Međutim, treba znati da investicija u ovaj sistem nije mala. Računica pokazuje da kod pojedinih voćnih vrsta nije isplativo podizati protivgradne mreže, jer je vrednost proizvodnje daleko ispod ulaganja u mreže.

 

 

protivgradne mreze

 

Pre devet godina Đerđ Kovač iz Mihajlova posadio je prve jednogodišnje mladice, jer je želeo da se bavi proizvodnjom voća kada ode u penziju. Danas njegov voćnjak zauzima pola hektara, a tu su trešnje, jabuke, kruške, kajsije, breskve, maline, kupine, dunje, višnje, kao i vinograd. Ipak, od njih ove godine neće zaraditi ništa, jer je sve stradalo od leda.

“Šteta od grada je ogromna – 100 posto. Svaka voćka, svaki plod je oštećen, a još ne znam u kakvom su stanju rodne grane za sledeću godinu. Ne znam ni čime da tretiram voće da bi se ono oporavilo. Ja nisam stručnjak, pošto sam voćnjak podigao iz hobija i sad polako učim šta i kako treba da se radi. Računao sam da ću, kada postanem penzioner, imati čime da se bavim. To je išlo polako. Sadio sam malo po malo, pa sam onda ogradio voćnjak i evo sad je počeo da rađa pun rod, ali nekako nisam imao sreće i još nisam ostvario zaradu. Prošle godine je bila suša, pre nje je bilo puno kiše, ove godine led… Samo ulaganja i rad, a nikakva dobit”, kaže Kovač.

 

sljiva

 

breskve

 

kruske

 

 

Najsigurniji vid zaštite od leda predstavljaju protivgradne mreže. 2013. godine u ovom regionu pod tim sistemom je bilo 1,3 hektara. S obzirom na vremenske prilike proizvođači se sve više interesuju za postavljanje mreža, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

“Prvenstvena uloga protivgradnih mreža je zaštita od grada, to se pogotovo vidi ove godine kad je grad u više navrata padao i napravio strahovite štete, ne samo na plodovima, već je negde opustošio i čitavu biljku. U tom slučaju šteta nije samo ove proizvodne sezone, već i naredne dve godine možemo da imamo problema i štete, jer će rod biti umanjen, a biljka podložnija bolestima. Tu se vidi pravi efekat mreža. S jedne strane spašavamo rod, a sa druge spašavamo i samu biljku. Mreža još i blago zasenčuje, pogotovo kada je jako sunce i tako štiti biljku od preteranih vrućina. Ekonomski momenat je važan. Dosta je povećana sigurnost gajenja voća pomoću te mreže”, kaže Milinko Sinđić, rukovodilac voćarske proizvodnje Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, koja na svom oglednom voćnjaku ima 1,3 hektara jabuka pod protivgradnom mrežom.

Koliko će narednih godina proizvodnja biti izvesnija uz protivgradne mreže proveriće i naš prethodni sagovornik, jer se u Đerđovom voćnjaku trenutno podiže ovaj sistem. Za nabavku mreže bila mu je potrebna velika pomoć. Kako u pisanju projekta, tako i u finansiranju.

 

 

DSCN9503 (Small)

 

 

“Protivgradnu mrežu smo, nabavili posle grada, ali ko se nadao da će takvo nevreme da bude. Evo ljudi rade, postavljaju stubove, pa će posle ankere, sajle, mrežu… Ove godine, naravno da efekta od postavljanja mreže neće biti, jer je već sve stradalo, ali se nadam da će od sledeće godine ona biti od koristi. Čekam da vidim na koji način to funkcioniše. Ljudi će postaviti mrežu, ali ja moram da vidim kako se to skida, skuplja, da budem spreman za iduće godine. Kupovinu mreže nismo mogli sami da finansiramo, jer su to ozbiljna sredstva, pa smo konkurisali kod fondacije Prosperitati i na sreću naš projekat je prošao sve njihove kontrole. Naše učešće je oko 20-25 posto, ostale troškove oni pokrivaju. Sva oprema je stigla iz Italije”, objašnjava Kovač.

Proći na konkursu nije bilo nimalo jednostavno, jer su morali da budu ispunjeni svi uslovi, do najsitnijeg detalja.

“Uslovi za dobijanje sredstava su pre svega bili da smo registrovano gazdinstvo, da voćnjak postoji, da tu nema protivgradne mreže. Morali smo da damo predračun, da se opredelimo od koje firme ćemo nabaviti protivgradnu mrežu. Morali smo da navedemo i rok u kojem će čitav posao biti gotov, tako da će oni u septembru doći da provere da li je zaista sve urađeno onako kako je pisalo u projektu. Zato i vodimo dnevnik dinamike izvođenja radova. Pišemo sve – koliko stubova je postavljeno tokom dana, koliko sati je radio bager i slično, moramo da priložimo sve račune i sve mora da se slaže u dinar”, dodaje Đerđ.

Stručnjaci objašnjavaju da rentabilnost proizvodnje nekog voća određuje da li je podizanje protivgradnih mreža na voćnjaku isplativo ili ne.

“Na kajsiju se ne stavljaju protivgradne mreže zato što vrednost proizvodnje nije toliko velika. Vrednost proizvodnje jabuke je i 4-5 puta veća nego kod kajsije. Na hektaru vi u jabuci imate vrednost od 15-20 hiljada evra. Kod kajsije je to znatno manje i iz tog razloga se mreže ne stavljaju. Prosto se investicija ne isplati. Investicija postavljanja protivgradnog sistema iznosi oko 15-20 hiljada evra po hektaru. Mi kažemo, ako slučajno grad udari na jabuku, ako je pun rod i ako je dobra cena, onda će možda podizanje mreže da se isplati već u toj jednoj godini. S druge strane, kod kajsije je nemoguće da se investicija u mreže isplati ni u 10 godina eksploatacije. Mreže se i u svetu i kod nas najviše stavljaju na jabuku. U nekim delovima sveta, gde se postiže visoka cena trešnje, ide i na trešnju i eventualno još na krušku, ali to još nije toliko rašireno kod nas. Kod kruške je malo nestabilnija proizvodnja”, kaže Milinko Sinđić iz Poljoprivredne stručne službe.

Protivgradni sistem čine stubovi, ankeri, sajle, mreža.

 

 

protivgradne mreze

 

 

“Stubovi mogu da traju i preko 20 godina, za mrežu kažu da bi trebalo da izdrži isto 20 godina, ali videćemo. Neki kažu da mreža može da se raspadne pod uticajem hemije, da izdržava 10-15 godina. Mi generalno u Srbiji nemamo zasade koji su više od 10 godina pod mrežom. Još moramo da proveravamo iskustveno kako će ona da se ponaša. Nije problem promeniti mrežu ona nije toliko skupa. Stubovi će sigurno dugo da traju, ankeri i žica, koja je čelična, će definitivno da traju preko 25 godina. To je eksploatacioni period jabuke. Ima nekih iskustava da čak i dva eksploataciona perioda mogu da se izvuku sa ovim stubovima”, objašnjava Sinđić.

Zbog velikih ulaganja brojni proizvođači se i pored želje ne usuđuju da proširuju voćnjake. Ipak, dobro je znati da postoje fondovi, programi i konkursi preko kojih je moguće nabaviti potrebnu opremu sa mnogo manje ulaganja nego kada se investira samostalno. Oni obezbeđuju bespovratna sredstva, ponekad u visini i od preko 80 procenata investicije, samo ih treba pronaći. Najvažnije je da se u potpunosti ispune svi uslovi koji su navedeni u konkursu, pogotovo oni koji vam se u prvi mah učine nebitnim.

 

IZVOR:  https://ilovezrenjanin.com

Kako se postavljaju protivgradne mreže

Zaštita voćnjaka protivgradnim mrežama se smatra najefikasnijom zaštitom od grada i preporučuje se u svim regionima u kojima se često javlja grad. Postojeći osnovni sistem protivgradne zaštite ne umanjuje potrebu za instaliranjem protivgradnih mreža, jer i male čestice grada mogu da smanje kvalitet proizvodnje. Protivgradne mreže na voćnjacima dopunjuju sistem zaštite od elementarnih nepogoda.

Protivgradna mreža je skupa investicija i ona ima ekonomskog opravdanja samo kod kvalitetnih visoko – prinosnih vrsta voća čiji plodovi imaju visoku cenu. Tako se ova mreža može instalirati kod intenzivnih zasada jabuke, kruške, breskve, trešnje…

Sistem protivgradnih mreža se projektuje za svaki voćnjak i parcelu posebno, uvažavajući sve specifičnosti terena i samih zasada. Izbor sistema treba vršiti posle izbora sistema gajenja. Ovaj sistem je prekriven mrežom koja mehanički štiti useve od grada. U zimskom periodu mreža je skupljena i pričvršćuje se za sajle koje se nalaze iznad svakog reda. U proleće, mreže se šire i spajaju kopčama. Spajanje se vrši tačkasto tako da između spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje može da se slije grad. U zavisnosti od položaja krova postoje sistemi sa ravnim i kosim krovom. Koji sistem će se primeniti zavisi od konkretnih uslova u voćnjaku.

U praksi se susreću klasični, standardni i elastični sistemi. Klasični sistem – Ovo je sistem sa kosim krovom i pogodan je za područja sa velikim količinama grada. Primenljiv je za voćnjake sa visokim stablima i većim međurednim rastojanjima. U ovom sistemu mreža je pod nagibom, sajle su ispod mreže, a slivanje je u međurednom prostoru. Mreža je duža i šira nego kod ostalih sistema, što iziskuje otežani rad kod rolanja u zimskom periodu. Kod ovog sistema su uvećani troškovi jer ovaj sistem traži duže stubove, duže od 5 m.

zastita-vocnjaka-protivgradnim-mrezama 

 

Standardni sistem – Kod ovog sistema mreža je horizontalna i ovo je najčešći oblik postavljanja mreže. Ovaj sistem je pogodan za jabuku i krušku, gde su manji razmaci između redova. Kod ovog sistema fiksiranje je postignuto poprečnim žicama postavljenim na najvišoj tački stuba. Ispod mreže ostaje veliki međuprostor pa je obavljanje uobičajenih operacija za negu voćnjaka nesmetano. Troškovi montaže i materijala su manji nego kod klasičnog sistema.

Elastični sistem – Ovaj sistem je najlakši za montažu i koristi se u voćnjacima sa velikim međurednim rastojanjem i visokim stablima. Kod ovog sistema moguće je propadanje leda između dve mreže u međuredni prostor čime se izbegava eventualno oštećenje usled zadržavanja leda. Noseći stubovi su znatno kraći, a na ivicama mreže su elastične trake za učvršćivanje. Ove trake povremeno moraju da se menjaju. Ovaj sistem daje nešto veću zasenčenost od ostalih, što treba imati u vidu prilikom izbora. Sistem protivgradnih mreža sastoji se od: stubova, mreže, sajli, ankera, spojnica, kape za stubove, kopče za mreže i druge sitne opreme. Stubovi mogu biti drveni ili betonski. Minimalna dužina stubova u redu je 4 m, a za čeone i bočne 4,5 m. Naravno da visinu stubova diktiraju visine stabala zatim međuredno rastojanje i visina mehanizacije koja će se koristiti.

Betonski stubovi se rade od prenapregnutog betona, što ga čini dovoljno čvrstim da može da primi opterećenje od grada. Ovi stubovi su dugovečni, mogu se seliti na drugu lokaciju, ali su i dosta teški. Betonski stub nema elastičnost pa postoji mogućnost lomljenja. Beton je provodnik toplote, pa je leti topliji, a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Dimenzije betonskog stuba su 9 x 9,5 cm. Drveni stubovi su lakši, elastični su i ne dolazi do potapanja. Izrađuju se od drveta bogatog smolama kao što je jela, smrča ili bor. Najbolje mehaničke karakteristike ima stub od ruske breze koji ima garanciju čak do 40 godina i može se koristiti u dva zasada. Potrebno je da se drvo dobro osuši, a zatim da se impregnira smolama na bazi bakra, tako da u njegovim porama ne mogu da prezime gljive ili larve insekata. Ovaj sistem je jeftiniji od sistema sa betonskim stubovima od 10 do 15% jer je potrebno manje prateće opreme. Drveni stub se bolje uklapa u ambijent voćnjaka. Nedostatak drvenih stubova je u tome što je njihov vek jednak veku zasada odnosno ne može da se seli. Prečnik drvenog stuba je 10 cm. Dubina utiskivanja u zemlju zavisi od vrste zemlje ali minimalna je 0,5 m za unutrašnje, a za čeone i bočne 0,7 m.

Rastojanje između stubova je do 10 m.

Montaža stubova se vrši posebnim hidrauličkim mašinama, a može se vršiti i ručno otvaranje rupa. Na sam vrh stuba postavljaju se kape koje služe za fiksiranje uzdužne i poprečne žice i protivgradne mreže. Rade se od polietilena otpornog na niske temperature, UV stabilizirane kako bi imale dug vek trajanja. Poželjno je da budu dugačke kako bi štitile mrežu od oštećenja. Protivgradna mreža je izrađena od polietilenskih niti (HDPE) otpornih na dejstvo sunčeve svetlosti, odnosno UV je stabilizirana. Debljina vlakana definiše vek trajanja i kreće se od 0,28 do 0,32 mm. Mreža se tkaje ili plete i bitno je da niti ne mogu biti pomerane i da naprave rupu. Veličina otvora je 2,8-2,9 x 8,0-9,0 mm i bitno je da i najsitnija zrna ne mogu proći kroz nju. Takođe jedan od pokazatelja kvaliteta mreže je težina po kvadratnom metru i kreće se od 30 do 90 g/m. Na mestima na kojima se javlja najveće opterećenje, a to su ivice i sredina mreže na kojima je u dodiru sa sajlama i kopčama, postavljaju se posebna pojačanja.

Mreža može biti izrađena u raznim bojama. Od boje mreže zavisi količina svetlosti koju mreža zadržava. Najviše svetlosti zadržava crna, a najmanje bela boja. Smatra se da je bela boja veoma vidljiva i da se ne uklapa u pejzaž. Znači pored zaštite od grada mreža ima značajnu ulogu u delimičnoj zaseni. Ispod mreže dolazi do blagog ublažavanja temperaturnih ekstrema.

Ukoliko je napolju 30°C, ispod mreže je temperatura niža za 2 do 3°C. Takođe, za slučaj niskih temperatura, one će ispod mreže biti za 2 – 3°C viša.

Ovakva blaga zasenčenost ublažava i pojavu ožegotina. Protivgradne mreže mogu da prouzrokuju: smanjenje intenziteta i trajanja fotosintetski aktivnog zračenja za 12 do 17 %, povećanje relativne vlažnosti vazduha 10 – 15 %, smanjenje brzine vetra i do 50 %, smanjenje temperature vazduha do 3 °C tokom dana i bez primetne zaštite od mraza i smanjenje ožegotina. Sistem protivgradnih mreža je glomazan, ali siguran sistem kojim se lako rukuje i koji ne zahteva posebno održavanje. Svi poslovi na održavanju koji se moraju obaviti treba da se završe do pojave snega. Ne preporučuje se postavljanje mreže u aktivan položaj pre završenog cvetanja, posebno kod jabuke i kruške, kako se ne bi umanjilo oprašivanje.

 

IZVOR: https://domacinskakuca.rs

Značaj protivgradnih mreža u zaštiti maline

Poslednjih godina grad izaziva ogromno štete u proizvodnji maline, i to ne samo na plodovima već i na rodnim izdancima i lastarima, kao i na mladim izdancima koji donose rod sledeće godine.

 

Pod udarom grada plodovi bivaju obijeni pojedinačno ili sa celim lastarima, a oni koji ne opadnu su povređeni, sa napuklom pokožicom na jednom ili više zbirnih plodića. Kroz povređena mesta prodiru patogeni, razne vrste gljiva i plodovi vrlo brzo trule, opadaju i rod biva izgubljen. Grad takođe nanosi štetu na rodnim izdancima obijajući i lomeći rodne lastare koji nose rod. Štete se manifestuju i na ovogodišnjim mladim izdancima (donose rod naredne vegetacije) koji mogu da budu slomljeni udarom grada, a ako nisu slomljeni, na udarenim mestima nedovoljno obrastaju i postaju krti, tako da toku godine ili prilikom roda bivaju slomljeni i izgubljeni za rod u narednoj godini.

Štete od grada zavise od učestalosti padavina na datom lokalitetu, krupnoće i intenziteta udara.

Kako bi se izbegle štete od grada koje mogu biti katastrofalne, zasadi se moraju štititi. Postoje dva načina zaštite, i to:

– protivgradnim raketama
– postavljanjem protivgradnih mreža

 

 

Zaštita protivgradnim raketama u poslednje vreme je sve nesigurnija iz brojnih razloga, dok su se protivgradne mreže pokazale kao veoma pouzdane.

Postavljanje protivgradnih mreža u zasade je značajna investicija, ali se kroz dugotrajnu upotrebu isplati, s obzirom na visinu šteta koje grad može da napravi.

Kad se mreža postavi u jedan zasad, ona ima dvostruku ulogu, jer u prvom redu štiti malinu od grada, ali i od visokih letnjih temperatura koje znaju da nanesu štetu plodovima i lastarima maline.

Postavljena mreža u zasadu maline pravi zasenu i izbegavaju se ožegotine na plodovima i listu kad u toku leta dođe do ekstremno visokih temperatura.

Izvor: dipl. ing. Magdalena Todorović

Foto: Malinari Srbije/Facebook

Izvor: https://www.agrotv.net/

Protivgradne mreže – sve što ste želeli da znate

U poslednje vreme u našoj zemlji, česti su slučajevi da je grad nanosio velike štete na zasadima voća. Prema istraživanjima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o protivgradnoj zaštiti u Srbiji, ta šteta na godišnjem nivou iznosi čak 40 miliona evra. Uzrok ovome je češća pojava ove elementarne nepogode, ali i činjenica da je organizovana odbrana od grada zakazala. Raketa nema dovoljno, a postojeće nisu testirane, pa ozbiljni voćari sve češće uzimaju stvar u svoje ruke i okreću se protivgradnim mrežama, kao najsigurnijem vidu zaštite svojih voćnjaka. 

 

 

Grad voćnjacima nanosi dvojaku štetu-direktnu, koja se ogleda u obijanju plodova i smanjenom prinosu, i indirektnu, koja je posledica lomljenja rodnih grana i osetiće se u narednoj godini. Osim toga, povrede na biljci su idealna mesta za prodor patogena, pa posledice mogu biti daleko ozbiljnije. Kada se uzme u obzir koliku ekonomsku štetu grad može da izazove, postavljanje protivgradne mreže se pokazalo isplativim na duge staze, iako je skupa investicija.

Protivgradne mreže imaju brojne prednosti. Osim zaštite od grada, one u letnjim mesecima štite voćnjak i od prejake insolacije i ožegotina. Treba napomenuti i da je uz protivgradne mreže bolje iskorišćenje sredstava za zaštitu. Predstavljaju i moćnu prepreku protiv najezde insekata, kao i šteta koje nanose ptice. Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje, ali ukoliko niste u mogućnosti da odmah to uradite, a planirate, onda bi trebalo postaviti bar stubove, a mreža se može dodati i kasnije.

Pri izboru mreže, treba da obratite pažnju na veličinu okaca, gramažu i naravno, garanciju koju proizvođač daje. Od veličine okaca i gramaže zavisi stepen zaštite-što su okca manja, niti deblje, a gramaža veća, mreža je otpornija, efikasnija i dugotrajnija. Ukoliko se zasad tek podiže, treba tražiti mreže sa što dužom garancijom. U praksi, mreže sa garancijom od 7-8 godina traju 10-12 godina i pogodne su za starije zasade. Dakle, za mlade zasade je isplativije uzeti mrežu sa garancijom od 15 godina, koja će nas, uz malo sreće, služiti i 25 godina.

 

 

Stubovi mogu biti izrađeni od različitih materijala, a najčešći su betonski, metalni i drveni. U suštini svi imaju svoje prednosti i mane, i svaki proizvođač treba pažljivo da razmisli pri odabiru. Ukoliko se bira drveni stub, treba voditi računa da stub bude impregniran po celom preseku. Česta je pojava da se impregniranje vrši na dubini od samo nekoliko centimetara, i kada se pojavi pukotina dublja od toga, dolazi do truljenja i propadanja.

Kao što smo već pomenuli, protivgradna mreža, a pogotovo ako biramo kvalitetne materijale, nikako nije jeftina. Prosečna cena ukupne investicije je oko 15 000 evra po hektaru. Ovaj izdatak se lakše može podneti uz pomoć države, pa je tako upravo aktuelan Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke elemenata sistrema za protivgradnu zaštitu za voćarsku proizvodnju. Zainteresovani poljoprivrednici svakako treba da prate konkurse, i da iskoriste povoljan trenutak za nabavku.

Montiranje treba planirati bar dva meseca ranije. Pri montiranju treba voditi računa da sve žice i sajle budu dobro zategnute i pričvršćene, kako se konstrukcija ne bi rasklimala ni pri jakim udarima vetra. Posle svake veće nepogode treba proveriti stanje plastičnih kapa, ankera i svih spojeva i zategnutosti žica. Grad koji se zadrži na mreži treba blagovremeno izbaciti, da ne bi bespotrebno opterećivali mrežu. Prilikom redovne obrade zemljišta u voćnjaku treba paziti na ankere, bočne i frontalne zatezače, da ne bi došlo do fizičkog oštećenja.

Za kraj, moramo napomenuti da većina proizvođača ne daje garanciju na oštećenja nastala usled snežnih padavina.

Foto: Cover Images, Agro TV