Kompanija „BIG HARVEST d.o.o“ je skup profesionalaca stručno osposobljenih za montažu i postavljanje sistema za protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje kao i svih vrsta ograda i kapija. Iskustva su pokazala da je bez ova tri elementa svako ulaganje u podizanje voćnjaka rizično i nesigurno.
U svom poslovanju kompanija se oslanja na saradnju sa vrhunskim partnerima iz ovih oblasti kako iz Srbije, tako i iz Evropske Unije.
Svaki segment poslovanja je pažljivo osmišljen i bazira se na višegodišnjem iskustvu zaposlenih na poslovima postavljanja sistema protivgradne zaštite, sistema za navodnjavanje i žičanih i drugih vrsta ograda.
Kompletan montažni proces je zaokružen i obuhvata geometarsko merenje i omeđavanje, projektovanje, obeležavanje parcele, mašinsko pobijanje stubova od prednapregnutog betona, mašinsko uvrtanje ankera, kopanje kanala, bušenje rupa za stubove za ogradu, kompletno postavljanje sistema protivgradne zaštite i navodnjavanja, jednom rečju klijent dobija „KLJUČ U RUKE“!
Materijali koji se koriste u montažama su atestirani i nabavljaju se od proverenih domaćih i inostranih proizvođača.
Dorodošli u „BIG HARVEST“!
Protivgradne mreže Big Harvest
PROTIVGRADNE MREŽE
Paleta materijala koje ugrađujemo zasniva se na proizvodima naših partnera, renomiranih evropskih proizvođača: ArnoPlast, Agrinova II i Loom of fruit
Oprema za navodnjavanje Big Harvest
NAVODNJAVANJE
PROTIVGRADNE MREŽE
Zaštita od elementarnih nepogoda putem protivgradnih raketa se odavno pokazala kao nepouzdana i neuspešna, pa se u Evropi odavno odustalo od nje i prešlo na daleko pouzdaniji način – sistem protivgradnih mreža. U Srbiji je prvi sistem protivgradnih mreža počeo da se postavlja 2005-e godine na voćnjaku „Delta agrara“ u Čelarevu, na površini od 400 hektara. Postavljanje ovog sistema trajalo je nekoliko godina, a izvodili su ga radnici koji su pod stručnim nadzorom prošli jedinstvenu iskustvenu obuku u ovom poslu. Ti isti radnici su sada zaposleni u „BIG HARVEST“-u, i zbog svog znanja, stručnosti, iskustva i uigranosti, predstavljaju ponos kompanije. U timu sa glavnim mašinistom Alešom Slogarom predstavljaju glavni oslonac kompanije, a njihova efikasnost se u normalnim uslovima meri između 700 i 800 pobijenih stubova dnevno.
Projektovanje sistema protivgradnih mreža je najosetljiviji segment ovog posla, jer od njega zavisi i krajnji efekat zaštite. Zbog loših projekata se Srbiji u 2017-oj godini urušilo oko 70 ha voćnjaka. „BIG HARVEST“ je zahvaljujući obostranom razumevanju sa svojim glavnim strateškim partnerom srpsko-italijanskom firmom „AGRILAB“ uspeo da dobije tu privilegiju da mu projekte radi G-din Stefano Konti, agronom sa evropskom reputacijom i višedecenijskim iskustvom u ovoj branši. To, kao i kvalitetni materijali koji se koriste u montaži, je kompaniju dovelo u poziciju da svojim klijentima može da daje pismenu garanciju od 5 godina na kompletan sistem postavljene protivgradne zaštite.
Da bi sistem protivgradnih mreža bio pouzdan i dugo godina stabilan, neophodno je i da materijali koji se koriste budu vrhunski. „BIG HARVEST“ je pažljivim odabirom došao do visokokvalitetnih i atestiranih proizvoda koji se koriste u čitavoj Evropi, i spadaju u najvišu klasu materijala za ovu vrstu posla.
Grad voćnjacima nanosi dvojaku štetu-direktnu, koja se ogleda u obijanju plodova i smanjenom prinosu, i indirektnu, koja je posledica lomljenja rodnih grana i osetiće se u narednoj godini. Osim toga, povrede na biljci su idealna mesta za prodor patogena, pa posledice mogu biti daleko ozbiljnije. Kada se uzme u obzir koliku ekonomsku štetu grad može da izazove, postavljanje protivgradne mreže se pokazalo isplativim na duge staze, iako je skupa investicija.
Protivgradne mreže imaju brojne prednosti. Osim zaštite od grada, one u letnjim mesecima štite voćnjak i od prejake insolacije i ožegotina. Treba napomenuti i da je uz protivgradne mreže bolje iskorišćenje sredstava za zaštitu. Predstavljaju i moćnu prepreku protiv najezde insekata, kao i šteta koje nanose ptice. Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje, ali ukoliko niste u mogućnosti da odmah to uradite, a planirate, onda bi trebalo postaviti bar stubove, a mreža se može dodati i kasnije.
OGRADE
NAVODNJAVANJE
Režim navodnjavanja određuje se prema:
- vlažnosti zemljišta,
- stanju biljaka,
- najčešće prema kritičnim periodima za vodu,
- spoljnim promenama ili
- unutrašnjim fiziološkim pokazateljima.
Pri izvođenju navodnjavanja voćnjaka značajno je pitanje doziranja vode.
Optimalna vlažnost u zemljištu može se postići i održavati samo onda ako se stručno raspolaže vodom u zoni rizosfere.
Ako se navodnjava češće nego što je potrebno, dolazi do većeg doziranja vode i do problema navodnjavanja, loše aeracije i gušenja korena.
Za stručno doziranje vode potrebno je pri svakom navodnjavanju pravilno odrediti:
Norma navodnjavanja
Norma navodnjavanja (mm) zavisi od gajene kulture i zemljišta.
Dubina zemljišta koju treba navlažiti zavisi od dubine korenja, odnosno od vrste kulture i fazi razvoja biljke.
Normom navodnjavanja treba navlažiti zemljište do .
Za lakša (peskovita) zemljišta potrebna je manja norma navodnjavanja nego za teža (glinovita) zemljišta . Međutim, peskovita zemljišta treba češće navodnjavati nego glinovita, jer biljke trebaju jednake količine vode bez obzira na zemljište na kojem se uzgajaju.
Dubina vlaženja pri navodnjavanju (m) za šljivu, jabuku, breskvu , krušku, marelicu iznosi 0.40-0.60 m.
Kada početi navodnjavanje?
Trenutak početka navodnjavanja određuje se u praksi na nekoliko načina:
– spoljnim morfološkim promenama na voćkama
– kritičnim periodima voćke za vodu
– određenim turnusom navodnjavanja
– merenjem vlažnosti zemljišta
– unutarnjim fiziološkim promenama voćke
Preporuka za određivanje trenutka početka navodnjavanja pomoću:
– merenja vlažnosti zemljišta
– svakodnevnog utroška vode
Na terenu merenje vlažnosti zemljišta vrši se tenziometrima, neutronima i gama zracima, elektrometrijskim merenjem i vlagomerom.
Vlagomeri u voćnjacima predstavljaju nov način merenja. Vlagomeri mere vlažnost u svakom trenutku, pri uzgoju svih kultura i na svim zemljištima.
Obračunavanje svakodnevnog utroška vode u stvari je bilansiraje vode u zemljištu , na temelju priliva i utroška vode tokom vegetacionog perioda.
Bilansiranje vode može se obaviti na nekoliko načina, a jedan od njih je pomoću koeficijenta navodnjavanja.
Koeficijent navodnjavanja predstavlja količinu vode u mm koja se troši po jednom stepenu srednje dnevne temperature vazduha (mm/1 stepen Co).