Protivgradne mreže – najsigurnija i najskuplja zaštita

Svetska berza voća zahteva stabilnost u kvalitetu, standardizaciju, primenu svih agrotehničkih mera, a među njima i protivgradne mreže. Zahvaljujući državnim subvencijama u Srbiji, svake godine je sve veći broj površina pod ovim vidom zaštite, ali proizvođači zahtevaju i brže stupanje na snagu te uredbe, koja se donosi svake godine.

Porodica Marka Topalovića decenijama se bavi voćarstvom. Iako imaju dvadeset hektara jabuka i kajsija, površinu od tri hektara novijih zasada zaštitili su protivgradnom mrežom. Ta investicija koštala je dva miliona i četiristo hiljada dinara.

"Svakome je to mnogo, ali meni nadam se da će se to u narednim godinama isplatiti, jer sam imao tri godine zaredom grad, gde sam štetovao trideset do četrdeset posto finalnog proizvoda. Nije moglo da prođe za rusko tržište, iako je to bio proizvod u klasi. Onda je to najskuplje i onda čovek žali što nema", kaže Marko Topalović.

Dobriša Damljanović voleo bi da zaštiti jabuke protivgradnom mrežom, ali to je investicija o kojoj, kako kaže, može samo da sanja.

"I ništa sigurnije od toga nema. Što se tiče osiguranja, ja nemam neko dobro iskustvo. Osiguravao sam nekoliko puta, nije to uopšte bilo realno, onako kako bi trebalo da bude", kaže Dobriša.

Država subvencioniše podizanje protivgradnih mreža od 50 do 65 procenata. Voćari ukazuju da te subvencije treba da bude blagovremene.

Kažu da vladina uredba treba da stupi na snagu već u februaru, a najkasnije u martu, jer od prvog aprila počinje gradonosna sezona.

Od toga zavisi i interesovanje proizvođača, jer oni pomno prate kada uredba stupa na snagu, tvrde prodavci, jer protivgradne mreže, osim zaštitne, imaju i druge funkcije.

"Zasenčivanje, dakle bolju fotosintezu ispod mreže, pravljenje promaje ispod mreže, čak i upravljanje. Protivgradne mreže se koriste i za upravljanje vremenom kada će dozrevati voće", kaže Milutin Stefanović, direktor "Agrocentra Stefan" iz Arilja.

Ove godine se očekuje da će veće interesovanje za protivgradne mreže biti od jula, kada se očekuje da će stupiti na snagu uredba. Poslednjih godina sve je više voćnjaka sa tim vidom zaštite, koje subvencioniše država, čime se obezbeđuje i konkuretnost u izvozu voća na svetskom tržištu. 

 

Štampa