Mnogi voćari iz okoline Zrenjanina ove sezone kupcima neće moći da ponude lepo i kvalitetno voće, jer im je led ili u potpunosti uništio plodove na granama ili su oni toliko oštećeni da će moći da se koriste samo za preradu. To znači da na zaradu ne mogu da računaju, a biće dobro ako barem budu uspeli da “izvuku” novac koji su uložili u ovogodišnju proizvodnju.

Jedan od najefikasnijih načina da se voće zaštiti od grada su protivgradne mreže. Međutim, treba znati da investicija u ovaj sistem nije mala. Računica pokazuje da kod pojedinih voćnih vrsta nije isplativo podizati protivgradne mreže, jer je vrednost proizvodnje daleko ispod ulaganja u mreže.

Pre devet godina Đerđ Kovač iz Mihajlova posadio je prve jednogodišnje mladice, jer je želeo da se bavi proizvodnjom voća kada ode u penziju. Danas njegov voćnjak zauzima pola hektara, a tu su trešnje, jabuke, kruške, kajsije, breskve, maline, kupine, dunje, višnje, kao i vinograd. Ipak, od njih ove godine neće zaraditi ništa, jer je sve stradalo od leda.

“Šteta od grada je ogromna – 100 posto. Svaka voćka, svaki plod je oštećen, a još ne znam u kakvom su stanju rodne grane za sledeću godinu. Ne znam ni čime da tretiram voće da bi se ono oporavilo. Ja nisam stručnjak, pošto sam voćnjak podigao iz hobija i sad polako učim šta i kako treba da se radi. Računao sam da ću, kada postanem penzioner, imati čime da se bavim. To je išlo polako. Sadio sam malo po malo, pa sam onda ogradio voćnjak i evo sad je počeo da rađa pun rod, ali nekako nisam imao sreće i još nisam ostvario zaradu. Prošle godine je bila suša, pre nje je bilo puno kiše, ove godine led… Samo ulaganja i rad, a nikakva dobit”, kaže Kovač.

Najsigurniji vid zaštite od leda predstavljaju protivgradne mreže. 2013. godine u ovom regionu pod tim sistemom je bilo 1,3 hektara. S obzirom na vremenske prilike proizvođači se sve više interesuju za postavljanje mreža, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

“Prvenstvena uloga protivgradnih mreža je zaštita od grada, to se pogotovo vidi ove godine kad je grad u više navrata padao i napravio strahovite štete, ne samo na plodovima, već je negde opustošio i čitavu biljku. U tom slučaju šteta nije samo ove proizvodne sezone, već i naredne dve godine možemo da imamo problema i štete, jer će rod biti umanjen, a biljka podložnija bolestima. Tu se vidi pravi efekat mreža. S jedne strane spašavamo rod, a sa druge spašavamo i samu biljku. Mreža još i blago zasenčuje, pogotovo kada je jako sunce i tako štiti biljku od preteranih vrućina. Ekonomski momenat je važan. Dosta je povećana sigurnost gajenja voća pomoću te mreže”, kaže Milinko Sinđić, rukovodilac voćarske proizvodnje Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, koja na svom oglednom voćnjaku ima 1,3 hektara jabuka pod protivgradnom mrežom.

Koliko će narednih godina proizvodnja biti izvesnija uz protivgradne mreže proveriće i naš prethodni sagovornik, jer se u Đerđovom voćnjaku trenutno podiže ovaj sistem. Za nabavku mreže bila mu je potrebna velika pomoć. Kako u pisanju projekta, tako i u finansiranju.

“Protivgradnu mrežu smo, nabavili posle grada, ali ko se nadao da će takvo nevreme da bude. Evo ljudi rade, postavljaju stubove, pa će posle ankere, sajle, mrežu… Ove godine, naravno da efekta od postavljanja mreže neće biti, jer je već sve stradalo, ali se nadam da će od sledeće godine ona biti od koristi. Čekam da vidim na koji način to funkcioniše. Ljudi će postaviti mrežu, ali ja moram da vidim kako se to skida, skuplja, da budem spreman za iduće godine. Kupovinu mreže nismo mogli sami da finansiramo, jer su to ozbiljna sredstva, pa smo konkurisali kod fondacije Prosperitati i na sreću naš projekat je prošao sve njihove kontrole. Naše učešće je oko 20-25 posto, ostale troškove oni pokrivaju. Sva oprema je stigla iz Italije”, objašnjava Kovač.

Proći na konkursu nije bilo nimalo jednostavno, jer su morali da budu ispunjeni svi uslovi, do najsitnijeg detalja.

“Uslovi za dobijanje sredstava su pre svega bili da smo registrovano gazdinstvo, da voćnjak postoji, da tu nema protivgradne mreže. Morali smo da damo predračun, da se opredelimo od koje firme ćemo nabaviti protivgradnu mrežu. Morali smo da navedemo i rok u kojem će čitav posao biti gotov, tako da će oni u septembru doći da provere da li je zaista sve urađeno onako kako je pisalo u projektu. Zato i vodimo dnevnik dinamike izvođenja radova. Pišemo sve – koliko stubova je postavljeno tokom dana, koliko sati je radio bager i slično, moramo da priložimo sve račune i sve mora da se slaže u dinar”, dodaje Đerđ.

Stručnjaci objašnjavaju da rentabilnost proizvodnje nekog voća određuje da li je podizanje protivgradnih mreža na voćnjaku isplativo ili ne.

“Na kajsiju se ne stavljaju protivgradne mreže zato što vrednost proizvodnje nije toliko velika. Vrednost proizvodnje jabuke je i 4-5 puta veća nego kod kajsije. Na hektaru vi u jabuci imate vrednost od 15-20 hiljada evra. Kod kajsije je to znatno manje i iz tog razloga se mreže ne stavljaju. Prosto se investicija ne isplati. Investicija postavljanja protivgradnog sistema iznosi oko 15-20 hiljada evra po hektaru. Mi kažemo, ako slučajno grad udari na jabuku, ako je pun rod i ako je dobra cena, onda će možda podizanje mreže da se isplati već u toj jednoj godini. S druge strane, kod kajsije je nemoguće da se investicija u mreže isplati ni u 10 godina eksploatacije. Mreže se i u svetu i kod nas najviše stavljaju na jabuku. U nekim delovima sveta, gde se postiže visoka cena trešnje, ide i na trešnju i eventualno još na krušku, ali to još nije toliko rašireno kod nas. Kod kruške je malo nestabilnija proizvodnja”, kaže Milinko Sinđić iz Poljoprivredne stručne službe.

Protivgradni sistem čine stubovi, ankeri, sajle, mreža.

“Stubovi mogu da traju i preko 20 godina, za mrežu kažu da bi trebalo da izdrži isto 20 godina, ali videćemo. Neki kažu da mreža može da se raspadne pod uticajem hemije, da izdržava 10-15 godina. Mi generalno u Srbiji nemamo zasade koji su više od 10 godina pod mrežom. Još moramo da proveravamo iskustveno kako će ona da se ponaša. Nije problem promeniti mrežu ona nije toliko skupa. Stubovi će sigurno dugo da traju, ankeri i žica, koja je čelična, će definitivno da traju preko 25 godina. To je eksploatacioni period jabuke. Ima nekih iskustava da čak i dva eksploataciona perioda mogu da se izvuku sa ovim stubovima”, objašnjava Sinđić.

Zbog velikih ulaganja brojni proizvođači se i pored želje ne usuđuju da proširuju voćnjake. Ipak, dobro je znati da postoje fondovi, programi i konkursi preko kojih je moguće nabaviti potrebnu opremu sa mnogo manje ulaganja nego kada se investira samostalno. Oni obezbeđuju bespovratna sredstva, ponekad u visini i od preko 80 procenata investicije, samo ih treba pronaći. Najvažnije je da se u potpunosti ispune svi uslovi koji su navedeni u konkursu, pogotovo oni koji vam se u prvi mah učine nebitnim.

IZVOR:  https://ilovezrenjanin.com