U poslednje vreme u našoj zemlji, česti su slučajevi da je grad nanosio velike štete na zasadima voća. Prema istraživanjima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o protivgradnoj zaštiti u Srbiji, ta šteta na godišnjem nivou iznosi čak 40 miliona evra. Uzrok ovome je češća pojava ove elementarne nepogode, ali i činjenica da je organizovana odbrana od grada zakazala. Raketa nema dovoljno, a postojeće nisu testirane, pa ozbiljni voćari sve češće uzimaju stvar u svoje ruke i okreću se protivgradnim mrežama, kao najsigurnijem vidu zaštite svojih voćnjaka.
Grad voćnjacima nanosi dvojaku štetu-direktnu, koja se ogleda u obijanju plodova i smanjenom prinosu, i indirektnu, koja je posledica lomljenja rodnih grana i osetiće se u narednoj godini. Osim toga, povrede na biljci su idealna mesta za prodor patogena, pa posledice mogu biti daleko ozbiljnije. Kada se uzme u obzir koliku ekonomsku štetu grad može da izazove, postavljanje protivgradne mreže se pokazalo isplativim na duge staze, iako je skupa investicija.
Protivgradne mreže imaju brojne prednosti. Osim zaštite od grada, one u letnjim mesecima štite voćnjak i od prejake insolacije i ožegotina. Treba napomenuti i da je uz protivgradne mreže bolje iskorišćenje sredstava za zaštitu. Predstavljaju i moćnu prepreku protiv najezde insekata, kao i šteta koje nanose ptice. Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje, ali ukoliko niste u mogućnosti da odmah to uradite, a planirate, onda bi trebalo postaviti bar stubove, a mreža se može dodati i kasnije.
Pri izboru mreže, treba da obratite pažnju na veličinu okaca, gramažu i naravno, garanciju koju proizvođač daje. Od veličine okaca i gramaže zavisi stepen zaštite-što su okca manja, niti deblje, a gramaža veća, mreža je otpornija, efikasnija i dugotrajnija. Ukoliko se zasad tek podiže, treba tražiti mreže sa što dužom garancijom. U praksi, mreže sa garancijom od 7-8 godina traju 10-12 godina i pogodne su za starije zasade. Dakle, za mlade zasade je isplativije uzeti mrežu sa garancijom od 15 godina, koja će nas, uz malo sreće, služiti i 25 godina.
Stubovi mogu biti izrađeni od različitih materijala, a najčešći su betonski, metalni i drveni. U suštini svi imaju svoje prednosti i mane, i svaki proizvođač treba pažljivo da razmisli pri odabiru. Ukoliko se bira drveni stub, treba voditi računa da stub bude impregniran po celom preseku. Česta je pojava da se impregniranje vrši na dubini od samo nekoliko centimetara, i kada se pojavi pukotina dublja od toga, dolazi do truljenja i propadanja.
Kao što smo već pomenuli, protivgradna mreža, a pogotovo ako biramo kvalitetne materijale, nikako nije jeftina. Prosečna cena ukupne investicije je oko 15 000 evra po hektaru. Ovaj izdatak se lakše može podneti uz pomoć države, pa je tako upravo aktuelan Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke elemenata sistrema za protivgradnu zaštitu za voćarsku proizvodnju. Zainteresovani poljoprivrednici svakako treba da prate konkurse, i da iskoriste povoljan trenutak za nabavku.
Montiranje treba planirati bar dva meseca ranije. Pri montiranju treba voditi računa da sve žice i sajle budu dobro zategnute i pričvršćene, kako se konstrukcija ne bi rasklimala ni pri jakim udarima vetra. Posle svake veće nepogode treba proveriti stanje plastičnih kapa, ankera i svih spojeva i zategnutosti žica. Grad koji se zadrži na mreži treba blagovremeno izbaciti, da ne bi bespotrebno opterećivali mrežu. Prilikom redovne obrade zemljišta u voćnjaku treba paziti na ankere, bočne i frontalne zatezače, da ne bi došlo do fizičkog oštećenja.
Za kraj, moramo napomenuti da većina proizvođača ne daje garanciju na oštećenja nastala usled snežnih padavina.
Foto: Cover Images, Agro TV