Poslednjih godina grad izaziva ogromno štete u proizvodnji maline, i to ne samo na plodovima već i na rodnim izdancima i lastarima, kao i na mladim izdancima koji donose rod sledeće godine.
Pod udarom grada plodovi bivaju obijeni pojedinačno ili sa celim lastarima, a oni koji ne opadnu su povređeni, sa napuklom pokožicom na jednom ili više zbirnih plodića. Kroz povređena mesta prodiru patogeni, razne vrste gljiva i plodovi vrlo brzo trule, opadaju i rod biva izgubljen. Grad takođe nanosi štetu na rodnim izdancima obijajući i lomeći rodne lastare koji nose rod. Štete se manifestuju i na ovogodišnjim mladim izdancima (donose rod naredne vegetacije) koji mogu da budu slomljeni udarom grada, a ako nisu slomljeni, na udarenim mestima nedovoljno obrastaju i postaju krti, tako da toku godine ili prilikom roda bivaju slomljeni i izgubljeni za rod u narednoj godini.
Štete od grada zavise od učestalosti padavina na datom lokalitetu, krupnoće i intenziteta udara.
Kako bi se izbegle štete od grada koje mogu biti katastrofalne, zasadi se moraju štititi. Postoje dva načina zaštite, i to:
– protivgradnim raketama
– postavljanjem protivgradnih mreža
Zaštita protivgradnim raketama u poslednje vreme je sve nesigurnija iz brojnih razloga, dok su se protivgradne mreže pokazale kao veoma pouzdane.
Postavljanje protivgradnih mreža u zasade je značajna investicija, ali se kroz dugotrajnu upotrebu isplati, s obzirom na visinu šteta koje grad može da napravi.
Kad se mreža postavi u jedan zasad, ona ima dvostruku ulogu, jer u prvom redu štiti malinu od grada, ali i od visokih letnjih temperatura koje znaju da nanesu štetu plodovima i lastarima maline.
Postavljena mreža u zasadu maline pravi zasenu i izbegavaju se ožegotine na plodovima i listu kad u toku leta dođe do ekstremno visokih temperatura.
Izvor: dipl. ing. Magdalena Todorović
Foto: Malinari Srbije/Facebook
Izvor: https://www.agrotv.net/